ψόγος ὁ [ψέγω] порицание, хула, укор Pind., Trag., Arst., Men.: ψόγον φέρειν, ἔχειν или ὑπέχειν Plat. подвергаться порицанию; εἰς или πρὸς ψόγον ἄγειν и ψόγους ποιεῖν Plat. порицать, корить; ψόγον ἐπενεγκεῖν τινι Thuc. порицать кого-л.