τέρᾰς, ᾰτος, эп. αος, ион. εος τό (pl. τέρατα — эп. τέρᾰᾱ, ион. τέρεα)
1) знамение, чудесная примета, предвестник (ἢ πολέμοιο ἢ καὶ χειμῶνος Hom.; τέρατα καὶ σημεῖα NT; σεισμὸς ἐν τῇ Σκυθικῇ ~ νενόμισται Her.);
2) чудовище: Ἅιδου ἀπρόσμαχον ~ Soph. = Κέρβερος; οὔρειον ~ Eur. = Σφῖγξ;
3) диковина, диво, тж. небылица, нелепость (~ λέγειν Plat.);
4) урод(ец) или уродство Plat., Aeschin., Arst.