I πρέσβυς, εως adj. (только nom., voc. πρέσβυ, acc. πρέσβυν; pl. — только в знач. πρέσβυς 2 — πρέσβεις и эп. πρέσβηες; dual. πρέσβη или πρεσβῆ; compar. πρεσβύτερος, superl. πρεσβύτατος и πρέσβιστος)
1) старый (ὁ ~ Πόλυβος Soph.; ἄναξ Aesch.; οἱ παῖδες καὶ οἱ πρεσβύτεροι Xen.): πρεσβύτατος γενεῇ Hom. старший по рождению; ἐνιαυτῷ πρεσβύτερος Arph. годом старше; ἐπὶ τὸ πρεσβύτερον ἰέναι Plat. становиться старше, стареть;
2) почтенный, уважаемый (βουλαί Pind.);
3) значительный, важный: πρεσβύτερόν τι ποιεῖσθαι ἤ τι Her. ставить что-л. выше чего-л.; πρεσβύτατον κρίνειν τι Thuc. считать что-л. самым главным; πρεσβύτερον κακοῦ κακόν τι Soph. какое-л. неслыханное несчастье.
II πρέσβυς, εως ὁ (преимущественно pl.)
1) старейшина, вождь Aesch.;
2) посол Aesch., Thuc., Xen., Dem., Arph.;
3) птица королёк Arst.