δυσμή ἡ преимущественно pl. (тж. ~ ἡλίου)
1) заход, закат: πρὸ ἡλίου δυσμῶν Xen. перед заходом солнца; περὶ ἡλίου δυσμάς Lys., Arst. под вечер; ἐπὶ δυσμῇσιν Her. на закате; αἱ τοῦ βίου δυσμαί Emped. ap. Arst., Sext. закат жизни;
2) запад: τῆλε πρὸς δυσμαῖς Aesch. далеко на западе; ἀπὸ ἑσπέρης τε καὶ ἡλίου δυσμέων Her. с запада; ~ ἰσημερινή или δυσμαὶ ἰσημεριναί Arst. юго-запад.