Одељак са делима Поликарпа Смирнског на грчком језику: пређите. Пребацивање на друге језике такође је доступно горе, изнад списка дела.
Дан празновања: 23. фебруар (8. март)
Ученик св. апостола и јеванђелисте Јована Богослова, један од апостолских мужева. Духовни наставник, заштитник чистоте вере од јереси. Један од ученика — Иринеј Лионски, свештеномученик.
Живот
Свети Поликарп, рођен у другој половини I века, био је ученик апостола Јована Богослова. Још у детињству остао је сироче и усвојила га је хришћанка Калиста. Након њене смрти, раздао је све имање сиромашнима и почео да води строг живот. Поставши епископ Смирне, Поликарп се борио против гностицизма, будући најцењенији богослов Мале Азије.
За њим је следило мноштво ученика, међу којима и Иринеј Лионски, који је, населивши се на Западу, постао преносилац богословља Поликарпа у Галији и Италији. Тако Иринеј Лионски пише о Поликарпу:
Поликарп, који не само да је поучен од апостола и дружио се са многима који су видели Господа нашег, него су га и апостоли поставили за епископа Смирнске цркве у Азији, и којег сам и ја видео у својој раној младости, – јер је дуго поживео и у дубокој старости завршио овај живот славним и благородним мучеништвом, – он је увек учио ономе што је научио од апостола, што предаје и Црква, и што је једино истинито. О томе сведоче све азијске цркве, као и оне које су биле наследници Поликарпа до данашњег времена, – такав човек је много достојнији и поузданији сведок истине него Валентин, Маркион и остали јеретици. Он је, дошавши у Рим за време Аниките, многе обратио од горепоменутих јеретика ка цркви Божијој, проповедајући да је од апостола примио само ону истину коју је Црква предала.
(Против јереси, књига III, гл. III.4)
Св. Поликарпу је била упућена једна од посланица Игнатија Богоносца. Сачувано је само једно дело самог Поликарпа – Посланица Филипљанима. О њој пише свештеномученик Иринеј Лионски у II веку:
Постоји веома корисна посланица Поликарпа, написана Филипљанима, из које они који желе и брину о свом спасењу могу да сазнају и карактер његове вере и проповед истине. Такође и црква ефеска, коју је основао Павле и која је имала међу собом Јована до самих Трајанових времена, истинит је сведок апостолског предања.
(Иринеј Лионски, Против јереси, III, 4)
Учествовао је у спору са папом Аникитом о датуму прослављања Пасхе (малоазијске заједнице прослављале су је 14. нисана, а римске – прве недеље после 14. нисана). Међутим, спор је остао недовршен, што није спречило двојицу епископа да се разиђу као пријатељи. У 86. години живота ухапшен је и, пошто је одбио да се одрекне Христа, спаљен је жив. Његово мучеништво је детаљно описано у „Окружној посланици Смирнске Цркве“.
Ту се наводе и речи Поликарпа да служи Христу већ 86 година:
„А прокуратор је наваљивао и говорио: ‚Закун се, и пустићу те; хули на Христа.‘ Али Поликарп одговори: ‚Већ осамдесет и шест година служим Му, и Он ме ничим није увредио: како могу да хулим на Цара свога, Који ме спасио?‘“
(окружна-посланица-Цркве-Смирнске-о-Поликарпу. 45)
О Поликарпу пише Јевсевије Кесаријски (~258-339), помињући и цитирајући његову посланицу Филипљанима:
Нарочито знаменит је тада у Азији био Поликарп, сабеседник апостола, постављен за епископа Смирнске Цркве од оних који су видели Господа и служили Му.
<…>
И Поликарп се сећа истог [Игнатија Богоносца] у својој Посланици Филипљанима. Навешћемо његове речи: „Подстичем вас све на послушност и трпљење. Ви сте својим очима видели како су трпели не само блажени Игнатије, Руф и Зосима, него и други ваши људи, сам Павле и остали апостоли. Верујте да нису узалуд прошли свој пут, него с вером и правдом и да су сада на месту које је припремљено код Господа, са Којим су и страдали, јер нису волели овај садашњи свет, него Онога Који је умро за нас и Којега је Бог ради нас васкрсао.“ И даље додаје:
„Ви сте ми, као и Игнатије, писали да ако неко путује у Сирију, нека однесе и ваша писма. Тако ћу и учинити кад се укаже прилика, било сам, било преко човека који ће бити и ваш гласник.
Посланице Игнатија, које је писао мени, и друге, које су се код мене нашле, послао сам вам, као што сте и наложили: оне су приложене уз ово писмо. Можете од њих имати велику корист: у њима су вера, трпљење и поука како да служимо Господу.“
(Црквена историја, књ. 3, 36)
Вера
За спасење су потребна дела
Св. Поликарп следећи апостола Павла (Еф. 2:8-9) говори Цркви да смо спасени благодаћу, а не делима, то јест могућност спасења отворена је људима даром кроз крсну жртву Господа Исуса Христа и Његово васкрсење, и није заслужена нашим делима. Међутим, овим даром отвореним путем треба проћи — потрудити се извршити дело. Зато се не спасава онај који не извршава вољу Божју и не поступа по заповестима. Такви неће достићи васкрсење у живот, него ће бити осуђени на вечне патње:
"Ви, „не видевши... Њега, верујете, и, верујући.., радујете се радошћу неизрецивом и славном“ (1Пет.1:8), – коју многи желе да достигну, – знајући да сте спасени благодаћу, не делима (Еф.2:8–9), него по вољи Божјој кроз Исуса Христа"
(ПлкСм_Фл. 4)
"Онај који Га васкрсе из мртвих васкрснуће и нас, ако будемо извршавали вољу Његову, поступали по заповестима Његовим и волели оно што Он воли; ако се будемо удаљавали од сваке неправде, среброљубља, похлепе за новцем, злоречивости, лажног сведочења, „не враћајући зло за зло“, укор за укор (1Пет.3:9), ударац за ударац, клетву за клетву, и ако будемо памтили оно чему је учио Господ, говорећи: „не судите..., да не будете суђени“ (Мт.7:1). Опраштајте, и опростиће вам се (Лк.6:37; Мт.6:12, 14). Милујте, да бисте били помиловани. „Каквом мером мерите, [таквом]: одмериће вам се“ (Мт.7:2; Лк.6:38). И блажени сиромашни и прогнани ради правде, јер је њихово Царство Божје (Мт.5:3, 10; Лк.6:20)"
(ПлкСм_Фл. 7-10)
Тумачење Писма у складу са Предањем
"Ко не признаје сведочанство крсно, тај је од ђавола; и ко речи Господње буде тумачио по сопственим жељама и говорио да нема ни васкрсења, ни суда, тај је првенац сатане. Зато, оставивши сујетна и лажна учења многих, обратимо се преданом од почетка слову;"
(ПлкСм_Фл. 31-32)
Послушање свештенству
"Зато треба уздржавати се од свега овога, и покоравати се презвитерима и ђаконима, као Богу и Христу, а девама живети са непорочном и чистом савешћу"
(ПлкСм_Фл. 24)
Умрли свети већ сада живе на небу са Христом
"Јер он (Поликарп – прим.), трпљењем победивши беззакониког намесника и тако примивши венац нетљења и веселећи се сада са Апостолима и свим праведницима, слави Бога Оца Сведржитеља и благосиља Господа нашег, Спаситеља душа и тела наших и Пастира васељенске католичанске Цркве
<…>
Желимо вам, браћо, да се утврђујете и поступате по Јеванђелској речи Исуса Христа, с Којим слава Богу Оцу и Светоме Духу за спасење светих изабраника! Као што је извршио мучеништво блажени Поликарп, да се и ми нађемо по стопама његовим у Царству Исуса Христа"
(окружна-посланица-Цркве-Смирнске-о-Поликарпу. 75-85)
Долазак Христа ради суда над живима и мртвима
"Којему је све покорено небеско и земаљско, Којему све што дише служи, Који ће доћи као Судија живих и мртвих и Којега ће крв искати Бог од неверујућих Њему"
(ПлкСм_Фл. 6)
Сви ће бити суђени
"И зато, ако молимо Господа да нам опрости, онда и ми треба да опраштамо. Јер сви се ми налазимо пред очима Господа и Бога; сваки од нас треба да „стане... пред судиште Христово“ и „сваки... ће за себе дати одговор“ (Рим.14:10, 12)"
(ПлкСм_Фл. 27)
Вечне муке
"Поликарп одговори: „Ти претиш огњем који сат времена гори и ускоро се гаси, јер ти није познат огањ будућег суда и вечне казне, који је припремљен нечестивима. Али шта оклеваш? Чини што намераваш“"
(окружна-посланица-Цркве-Смирнске-о-Поликарпу. 51)
Клоњење оних који заводе
"Будимо ревносни у добру, клонимо се саблазни, лажне браће и оних који лицемерно носе на себи име Господње и заводе људе лакомислене"
(ПлкСм_Фл. 29)
Пост
"будимо „бодри у молитвама“ (1Пет.4:7), устрајмо у постовима; у молитвама ћемо молити свевидећег Бога „да нас не уведе у искушење“ (Мт.6:13), као што је Господ рекао: „дух је бодар, али је тело... немоћно“ (Мт.26:41; Мк.14:38)"
(ПлкСм_Фл. 32)
Молитва за власти
"Молите се за све свете. Молите се такође за цареве, за власти и кнезове, чак и за оне који вас гоне и мрзе и за непријатеље крста, да би род ваше вере био очигледан за све, и да бисте и сами били савршени"
(ПлкСм_Фл. 54)
Верници су поштовали Поликарпа
"Када је ломача била спремна, Поликарп је скинуо са себе сву одећу и, одвезавши свој појас, покушао да изује обућу, што пре тога сам није чинио; јер сваки пут сваки верни на претек је журио да се дотакне његовог тела, јер му се због доброг живота и пре мучеништва указивало велико поштовање"
(окружна-посланица-Цркве-Смирнске-о-Поликарпу. 59)
Верници су поштовали мошти Поликарпа
"Али када је завидљивац, клеветник и лукави противник рода праведних видео величину његовог мучеништва и безазлени од [самог] почетка живот његов; [када је видео] да је овенчан венцем нетљења и добио неоспорну награду; тада се постарао да ни тело његово не буде узето од нас, иако су многи желели то да учине и да имају [део] његовог светог тела. И ето наведе он Никиту, оца Ирода, брата Алки, да се обрати прокуратору да не преда тело његово, како ми, говораше он, оставивши Распетога, не бисмо почели да поштујемо овога. То је речено по наговору и наваљивању Јудеја, који су уочили да смо намерили да га узмемо са ломаче, и нису разумели да никада нећемо моћи ни да оставимо Христа, Који је пострадао ради спасења свих који се спасавају у свету, непорочан за грешнике, нити да поштујемо било кога другог. Јер ми се Њему клањамо као Сину Божјем; а мученике, као ученике и подражаваоце Господње, достојно волимо због непобедиве оданости [њихове] према своме Цару и Учитељу. Нека да Бог и нама да будемо њихови саборници и саученици! Центурион, видевши јудејску свадљивост, положи тело на видно [место], како је код њих обичај, и спали. И тако ми узесмо потом кости његове, које су драгоценије од драгог камења и племенитије од злата, и положисмо где је требало. Тамо ће нам Господ, по могућству, дати и нама, окупљенима у весељу и радости, да прославимо дан рођења његовог мученика, у спомен на оне који су се подвизавали [за веру] пре нас и за поуку и припрему будућих [подвижника]. Таква је [историја] блаженог Поликарпа. [Иако] је он заједно са Филаделфијским био дванаести мученик у Смирни, али њега се сви највише сећају, тако да и незнабошци на сву страну причају о њему. Он је био не само знаменити учитељ, него и истакнути мученик, чијем мучеништву, које се збило по Јеванђељу Христовом, сви желе да подражавају"
(окружна-посланица-Цркве-Смирнске-о-Поликарпу. 75-85)